a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

beogradski sindikat - deo proslosti كلمات الأغنية

(mare)
katana masalome zadenuta je za pojas,pored nje vaki-zai,otre ivice na gore
dua majstora u èeliku,kovanom i kaljenom,sad prebiva u koricama navotenim crnim voskom
s kolena na koleno,meni pripala je èast,da odavno sluim putu koji vodi maè
koji vodi sebi,koji vodi zemlji,koji vodi prirodi,koji vidi se u svemu
da sa maèembudem jedno,onaj koji slui,na rukobranu orao koji oko zmije krui
simbol moga klana,simbol moje vetine,simbol umetnosti,borbe i njene sutine
u zaklonu pod nadstrenicom naputene kolibe sklupèan sedim,èekam nevreme da se stia
pogledom prelazim preko èitave doline,visoko sam u brdima,u kraljevstvu mira
magla se podigla kao niski oblak,i sve je mutno,kao naslikano vodenim bojama
misli su mi rastrzane,i trudim se da ih sloim,dok kia dobuje po daskama,i grmljavina prolama
na putu sam ka hramu gde sam èuo da slui monah koji uèi strpljenju,vrlini duha
posle duela sa uèenicima,ako ostanem na nogama,dozvoliæe mi da njegovo uèenje posluam
veæ godinama lutam bez krova nad glavom,u potrazi za istinom koja ublaila bi nemir
i ne verujem,stvarno,u monahovu prièu,ali idem da se suprotstavim èoveku meni ravnom
ako se ispostavi,ko to verovatno hoæe,da je samo folirant koji obmanjuje slabije
neæu ni sekunde zastati da pomislim,pre nego to mu drvenim maèem glavu razbijem
vremena su takva da ljudi trae utehu,a lukavi to,naravno,izvræu u svoju korist
svestan sam da sve to radim i nema neku poentu,barem ne onako,na prvi pogled
oluja se smirila i kroz oblake na horizontu duga izviruje i sunce je prati
vreme je da nastavim dalje svojim putem i ovo mesto i trenutak se potrudim da zapamtim
(shef)
kia prestaje,sunce se probija kroz oblake,zadnja kap oznaèiæe poèetak borbe opake
èujem brojne korake,neprijatelj me okruuje,sedim mirno,iako opasnost preti svom silom
napetost u vazduhu seèe moja otrica,borba poèinje,katana je van svojih korica
u odbrani kao devica,u napadu kao besan tigar,maè poput èetkice nataknut kao slika
ali ne unitavam,veæ stvaram,moje ulje,moje platno,njihova krv nije stvarna,al vredi kao suvo zlato
oplemenjujem svoju duu sada beskrajnim bogatstvom,ispred mene prostranstvo,sve vidim tako jasno
kako boriti se bez borbe?sukobiti se bez oruja?kako do vrha stiæi jednim skokom iz podnoja?
ovo je borba srca i uma,odraz ivota jednog oguna,u slubi neba i zemlje
moja vera je moja kruna
vie nema samuraja,niti pravih gospodara,zato postao sam ronin,drumski razbojnik,akal
traim izgovor dok pljaèkam,ali srcu nema spasa,samo tuna pesma frule osramoæenog zmaja
u noæima bez sna i straha jurim mesec iza oblaka da ga upitam za savet i za razlog to postojim
odavno katane se ne bojim,al se plaim zaborava,van buida,junatva,samo ljutura sam izumrla
ponekad podelim zalogaj sa monahom u prolazu,pustim planinski vetar da me miluje po obrazu
gledam,pèele piju nektar iz trenjevog cveta,sama pomisao na djoz tada mnogo manje smeta
prvi koraci deteta u izuèavanju kenda,vraæaju me u vremena kad mi volja bee ko stena
doba hrabrih oguna,ratova i buna,kad je ime moga klana bilo potovano svuda
meditaciji se vraæam,duboko diem,tonem u san,sanjam kristalno jezero,iz njega uzdie se hram
detinji osmesi,okiæene dunke i darovi,hodoèasnici,ene,starci,seljaci i ratnici
èekam red u povorci da me svetlost prigrli,udarci gonga topot koraka su prikrili
u zvezdanoj postelji na kraju dana se opustim,sluam zveckanje furina
u carstvo mira odlazim
(ogi)
dva dana metlanja hrama,ruke pune rana od èupanja korova,kleèim na srèi
pored stuba srama,od sunca izgoreo,daleko od hlada borova
ja,samuraj-ubica stotine lordova,al u gnezdima orlova,u planini mi misli,daleko od bolova
u sumraku hodam,povorka monaha,svod nebeski posmatram,u svim stvarima je poruka
crveni disk bez oblaka,ja,samuraj bez poraza,s trenjinog drveta procveto pupoljak
u molitvi sam naao dugo oèekivani povratak
monaki red,lotosov cvet,polen i med skupljam za lek
ja,samuraj,to pokorio je svet,predah uzimam tek da gledam leptirov let
dok posmatram ponosnu bitku vetrova i kronji pred sobom
ja,samuraj,u sveèanoj nonji,na platnu mozaik za koji su mi trebali dani
farbao pa slagao pirinèana zrna
ja,samuraj,to je nosio krunu,onda sedeo dugo,onda èekao oluju
da raznese sve stvari materijalne,jer su prolazne,zato ostavljam svet
ja,samuraj,to samuraj bio je,sada odlazim,ali se ne okreæem…

- beogradski sindikat

كلمات أغنية عشوائية

كلمات الأغاني الشهيرة